Svetlo na kraju tunela
Naš život težak je put ka Golgoti, gde sami nosimo svoj krst raspeća. Na njemu se katkad može naći neko ko bi nam dao malo vode da utolimo žeđ, ali vrlo često nailazimo i na one ljude koji nas ne gledaju istim očima, koji nam ne bi pomogli da ustanemo, u slučaju da padnemo..
Surovost našeg puta ka opstanku je velika. Gubici, patnja, nerazumevanje, bol, stvari su sa kojima se susrećemo, tačnije- već su deo naše svakodnevnice.. Međutim, kada nešto od pomenutog snađe pojedinca, on pada u depresiju misleći da su njegovi problemi nerešivi i odustaje od borbe za život..
Situacije u kojima se možemo naći nepredvidive su, ponajčešće i veoma teške za nas same, ali treba smoći snage i sačuvati sebe. Ništa ne može biti dostojno toga da patimo..
No, svetlo dolazi uvek na kraju tunela.. Ili je to samo svetlo voza?